subota, 27. travnja 2013.


Politika kao singularno mišljenje više nije oblast čiju relativnu autonomiju treba sameravati i samišljati u projektu socio-ekonomske analize. Relativna autonomija je to zahtevala, ali je ulog bila takva autonomija koja je braneći autonomiju svoje prakse išla ka ukidanju podele rada, što je politički potez u strogom smislu reči jer raskida sa stanjem situacije koje heteronomno nabacuje i traži samislivost kao uslov reprodukcije koja se odvija sa samim procesom spoznaje koji obnavlja svoj predmet koliko se u njemu i ogleda. Staro je pitanje: da li je načinom proizvodnje – konceptom – društvo analizirano da bi ga se stvorilo kao predmet spoznaje i pokazalo u svojoj istini, ili je analiza trebala da posluži raskrivanju prećutanih razlika i podela koje su nudeći se kao podele prikrivale temeljnu? Ako se ne postavi pitanje promene i rušenja sistema ideologija-nauka, onda je nevažno to što smo umesto lažnih uvideli prave podele. U saznajnom smislu to je ogledalo i slika mišljenja koje je zapalo u objektalnost koju je namerilo da razgradi u ime materijalizma i vratilo se idealizmu mišljenja. Konceptualni totalitet društva i ideološki totalitet društva su totalitet i objašnjenje – a sva je stvar u tome da se on napusti ili uništi. Ako su filozofi svet tumačili, a marksistički ga naučnici menjali, možda je došao trenutak da se on komunistički uništi. Komunistički strah od anarhizma bi mogao biti izlečen.